Oralna i govorna apraksija predstavljaju teškoće u planiranju i izvođenju voljnih pokreta koji su potrebni za pokrete usana, jezika, vilice i drugih struktura koje učestvuju u govoru.
Kod govorne apraksije dete zna šta želi da kaže, ali ima teškoću da pravilno isplanira i poveže pokrete potrebne za izgovor glasova, slogova i reči. Izgovor može biti neujednačen, ista reč može biti izgovorena na različite načine, a duže i složenije reči mogu predstavljati veći izazov.
Kod oralne apraksije teškoće se mogu uočiti prilikom voljnog izvođenja pokreta, poput pokretanja jezika, usana ili izvođenja određenih pokreta na zahtev.
Logopedska procena je važna kako bi se utvrdila priroda teškoće i napravio individualni plan rada. Tretman se zasniva na sistematičnom i postepenom uvežbavanju pokreta i govornih obrazaca, prilagođenih sposobnostima i potrebama deteta.