Afazija je stečeni jezički poremećaj koji nastaje kao posledica oštećenja delova mozga odgovornih za jezik. Najčešće se javlja nakon moždanog udara, ali može nastati i usled povrede glave, tumora ili drugih neuroloških oboljenja.
Osoba sa afazijom može imati teškoće da pronađe odgovarajuću reč, imenuje predmete, formira rečenicu ili razume govor drugih. Teškoće mogu obuhvatiti i čitanje i pisanje, a njihov intenzitet i način ispoljavanja razlikuju se od osobe do osobe.
Važno je znati da afazija ne znači gubitak inteligencije. Osoba može znati šta želi da kaže, ali imati teškoću da svoje misli izrazi rečima ili da razume jezičku poruku.
Logopedska procena omogućava da se utvrde očuvane sposobnosti i oblasti u kojima postoje teškoće. Na osnovu procene formira se individualni plan tretmana usmeren na unapređivanje jezičkih i komunikacionih sposobnosti.
Podrška porodice i svakodnevno podsticanje komunikacije važan su deo procesa oporavka i prilagođavanja.